Sumatra
de Miloš Crnjanski(2009)
1 min lectură
Mediu
Sad smo bezbrižni, laki i nežni.
Pomislimo: kako su tihi, snežni
vrhovi Urala.
Rastuži li nas kakav bledi lik,
što ga izgubismo jedno veèe,
znamo da, negde, neki potok,
mesto njega, rumeno teèe!
Po jedna ljubav, jutro, u tuðini,
dušu nam uvija, sve tešnje,
beskrajnim mirom plavih mora,
iz kojih crvene zrna korala, kao,
iz zavièaja, trešnje.
Probudimo se noæu i smešimo, drago,
na Mesec sa zapetim lukom.
I milujemo daleka brda
i ledene gore, blago, rukom.